Iako ne znamo
zašto živimo, svako od nas ima urođeni strah od smrti, koji prerušava u poriv
za životom. Ali to neznanje nas tera da sve stvari oko sebe kvantifikujemo i
kvalifikujemo, te u konfuznom, neartikulisanom, kretanju naših života svi mi
tražimo više i bolje od onoga što nam je dato i želimo da to pridobijemo na
svaki mogući način.
Individue se u
društvu koriste svim datim im sredstvima kako bi sebi obezbedile željeno, kako
bi došli do objekta sopstvenih želja. Ono što nam se „dopadne“ postaje potreba za
eksternalizacijom našeg bića. Naša potreba teži da se ostvari u željenom
objektu i jedino tako se zadovoljava naše biće. U suprotnom stvara se osećaj
nezadovoljstva, koji prerasta u frustraciju, koju mi gledamo da na svaki,
mogući, način kompenzujemo.
Da bismo došli do
zadovoljenja i ostvarili/ispunili želju mi koristimo sva „oruđa“ koja su
nam na raspolaganju. Sve fizičke predispozicije koje posedujemo, sve psihološke
šablone koje smo usvojili, sve društvene norme koje su nam na raspolaganju, koristićemo
čak i temporalne aspekte koje ne poznajemo dovoljno (zloupotrebljavaćemo aspekte
prošlosti i budućnosti).
***
U psihologiji se
određeni fizički „tikovi“ (pokret obrva, usana, ruku) nazivaju manipulatorima. Oni su i određene
rečenične konstrukcije i vokalne amplitude u toku govora. Dakle, sve ono što
odaje neku našu emociju, a samim tim i nameru. Prisutni su u interakciji i
usmereni na ostvarenje cilja, ali ih psihologija definiše samo kao posredne. Kroz
njih, kroz naše emocije, mi se odajemo i očitavamo.
Smatram da je ovo
usko gledište te da manipulatori ne moraju biti posredni; njihova upotreba ne
mora započeti na komunikacijskom nivou, već može biti i sa predumišljajem. Oni
su spona između naših namera i naših delanja. Javljaju se kako na
podsvesnom, tako i na svesnom nivou, a vođeni su, isključivo našim željama.
Pomažu nam da ostvarimo željeno, te tako utiču na smanjenje ili otklon
unutrašnjeg ili potencijalnog unutrašnjeg sukoba.
Manipulatori mogu
biti izolovani i javljati se kao jedinstveni gesti ili možemo celim svojim
telom pokušavati da nametnemo i implementiramo svoju volju drugome. Možemo (volju)
učitavati u dijalog i gestikulaciju, a da pri tome ne ispitujemo filozofsko/etičko
iza namere. Manipulatori su amoralni izlivi unutrašnjeg vođeni isključivo egopotrebama.
Oni se javljaju kao znak naše svesne
želje za ovladavanjem konkretnom stvari, bilo da je ona materijalne ili
metafizičke prirode.
Svi poseduju manipulatore i oni su kod svakoga
prisutni u većoj ili manjoj meri, a zavise od adaptacije osobe. Uspešnost
njihove upotrebe zavisi od niza faktora u koje spadaju i intelektualne
sposobnosti, stepen obrazovanja, kao i stepen želje za pridobijanjem objekta. Oni
su podređeni našoj kontroli, te praktičnim, situacijskim, uvežbavanjima i većom
primenom možemo da postignemo bolje rezultate.
I tek kada spoznate
manipulatore neke osobe, upoznaćete i
samu osobu.
No comments:
Post a Comment