Funkcija vokacije (Watson-ovsko pitanje)
Svaki glavni junak koji odskače od "svakodnevne prosečnosti"* i pokazujući osobine i veštine koje se ne viđaju svakodnevno postaje predmet divljenja. Šerlok Holms, Artura Konana Dojla, nikako nije izuzetak po tom pitanju.
Šerlok koji svojom neverovatnom pronicljivošću pleni i
zaokuplja pažnju i raspiruje maštu svake osobe postaje težnja čoveka ka višem
stanju. Identifikacija sa takvim likom je neumitna jer čovek generalno ima
potrebu za višim stanjem na svakom polju izražavanja i rada, tako da je ovaj
proces sasvim prirodan. Uživljavanjem gledalac/čitalac idealizuje glavnog
junaka.
No, ova polemika nije usmerena na glavnog, nego na sporednog
junaka: na vernog doktora Votsona. U svakoj od zajedničkih avantura on je tik
uz Šerloka i predstavlja neizostavnog parnjaka koji pomaže razreševanju na prvi
pogled ne razrešivih slučajeva i dilema. Mada, on ustvari i ne vrši ključni
uticaj na tok radnje: potpomaže ostvarivanju dijaloške strukture, ali nikada je
ne usmerava; učestvuje u mnoštvu dinamičnih scena, ali nikada ih ne provocira.
Votson je sredovečan čovek, vojničkog kova, nosilac zvanja
doktora koji teži ka ostvarenju svojih životnih želja (npr.: neoženjen je). Kad
god se postavi pitanje njegove ekspertize ono je formulisano u retoričkom
obliku: Votson potvrđuje ono što Šerlok već zna. Votson ne donosi kritički,
odlučujući sud. On više uverava, nego dovodi do preispitivanja teorija. Pitanje
je: zašto onda takvom birokrati, klimaču glavom dati tako plemenitu i cenjenu
društvenu titulu? Zašto Šerlok za svog pomagača nije dobio nekog mesara sa
dobro razgibanim vratnim pršljenovima? Koja je funkcija Votsonove titule?
Teorija I: Komparativni fakt je dignut na najviši
društveni nivo. Jedno je biti pronicljiviji i intelektualno brži od kočijaša
ili drvoseče, a nešto sasvim drugo od doktora.
Teorija II: Konan-Dojl je osoba koja ima averziju
prema (društvenim) titulama i želi da ih na svaki način unizi.
Socijalno-sadističke pulzije se ispoljavaju odobravanjem unižavanja (poput
akceptuacije želja deteta): povlađivanjem irelevantnim faktima. Ovim se, pride,
odlaže razrešenje radnji i ostvaruje funkcija narativnog odugovlačenja što, literarno,
doprinosi produbljivanju likova.
* Odnosi se na realitet
većine ljudi. Izuzimanje vekovima zapamćenih imena naučnika ili umetnika.